19
Nov
2012

Milorad Pavić: umetnost obojena genijalnošću, filozofijom i nedorečenim!

Pregledano: 10611 puta

Zavirimo u kompleksan svet jednog og najznačajnijih srpskih, ali i svetskih književnika, Milorada Pavića, gde ima i straha i ljubavi, i razočaranja i požude, i rastanaka i uspomena, i vere i patnje, u svet obojen bojama simbola, misterije i nedorečenog.

Pavićeva pisana reč svakako jeste primamljiva i odajem puno poštovanje čoveku koji je širom sveta poneo laskavu titulu "prvi pisac 21. veka". Ipak moram priznati da sam Milorada Pavića ponekad čitala sa mukom, jer je uglavnom moje misli ostavljao zbrkane i teške, uspevši da me natera da se zapitam nad nekim suštinskim životnim pitanjima. Koje nam se to nevidljive tajne smeše? Šta je to u vazduhu što ne vidimo i ne čujemo, a postoji? Gde to ostaju zapisane naše izgubljene ljubavi? Da li zaista u tolikoj meri mislima utičemo na sopstvenu dušu, ali i na tuđe? I tako redom... Beograđanin je svoje stvaralaštvo ukrasio nizom metafora i alegorija, učinivši tako svoju književnu zaostavštinu nedostupnom za svakog, ali dragocenom za onog ko uspe da je shvati. Opisi sa kojima se susrećemo su krajnje neobični i živi, a nadasve slikoviti i okrepljujući. Na svakoj njegovoj stranici kriju se, dobro ušuškane, velike i jednostavne životne istine o onom iskonskom u čoveku. Izuzete iz konteksta njegove misli lakše su za tumačenje, i predstavljaju svojevrsnu riznicu mudrosti, te daju odgovore na uvek aktuelna pitanja o večnim tajnama života.

   milorad pavic

- Sve budućnosti imaju jednu veliku vrlinu: nikad ne izgledaju onako kako ih zamišljaš.

- Naše uspomene, misli, osećanja mora biti da oduvek imaju boravište u drugim svetovima i ne zavise baš mnogo od nas ovde. Jer više liče (ma kakve da su) misli dva čoveka jedna na drugu, no čovek i njegova rođena misao međusobno.

- Trebalo je bar jednom zanemariti vetrokaze, izabrati smer koji svi smatraju pogrešnim, odlučiti se za netačan proračun i okušati mogućnost koje se većina odriče.

- Cilj nije najbitniji u životu. Život, međutim, nećeš provesti na cilju nego na putu do cilja. Zato je važnije kakav si put izabrao nego kakav cilj imaš.

- Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš se navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo sebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela.

- Osetiš li u sebi plamen, trči, jer ne znaš kada će se on ugasiti i ostaviti te u mraku.

- Jer svaka poznata stvar ovoga sveta samo je polovina stvari i uči o svojoj drugoj, nevidljivoj božanskoj polovini, onoj koja nam je nedostupna i nespoznatljiva.

- Pola naše ljubavi ostaje nama, a druga polovina ide Bogu na istinu i ostaje tamo na lepšem mestu i traje zauvek, ma šta se s polovinom naše ljubavi ovde desilo.

- Često moramo ovde da se osmehnemo da bi tamo u našim sećanjima ili ljubavima sinulo sunce, ovde da oplodimo ženu da bi se tamo, u našim mislima začela neka jabuka poznanja, naše suze na zemlji ponekad su razlog blata tamo negde daleko u našoj duši.

- Poljubila me u vrat i upitala: “Da li znaš da čitaš poljupce? Poljupci su kao ljubavna pisma. Mogu se pročitati, a mogu se baciti nepročitani. Poljubac može da znači zdravo! Ili laku noć, zbogom ili dobro jutro! On znači do viđenja, nosi izdaju i smrt, ili bolest, govori dobro došli, seti me se, ili srećan put! Poljubac je zalog sreće, sećanje, laž, obećanje, ili dug sa kamatom. Vesnik radosti ili nesreće. Kroz poljubac jedno naše telo odlazi u naše drugo telo...“

- Ona je znala da je jezik samo mapa misli, osećanja i sećanja čoveka. Kao sve mape – mislila je ona – stotinama hiljada puta jezik je umanjena slika onoga što pokušava da prikaže. Stotinama hiljada puta sužena slika ljudskih osećanja, misli i sećanja.

- Ali, učili su nas svi samo kako se radi, a niko kako se živi.

- Ljubav je nežna biljka, ljubav je uvek mlađa od nas, a mi smo, i ne osetivši to, počeli prema njoj da se odnosimo grubo. Zanemarivali smo našu ljubav, prećutkivali je, odlagali, zaboravljali, kao da smo hteli da je povredimo, osakatimo, čak ubijemo pre no što nas ubiju. 

- Ako svaki dan ne ukradeš od samoga sebe malo snage i vremena za ljubav, ništa od ljubavi.

(Pisano i za Wannabe magazin)

Izvor fotografije: vreme.com

Stefana Pavlović

Ljubav je jedini vazduh koji sam udisala. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem.
Prate: 4
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
4
Nasmejano
1
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
2
Bolje
2
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Viva la vida: sjaj i beda Fride Kalo

Viva la vida: sjaj i beda Fride Kalo

Životna priča legendarne meksičke slikarke Fride Kalo jeste komplikovana epopeja o ljubavi, ...
Ramovi iz snova

Ramovi iz snova

Kreativnost je vidim koji svima nama pruža mogućnost da od sebe damo ...
Dan Postoji

Dan Postoji

Tog jutra plačući na kiši koja je sakrila ...
DIGITUS
1690,oo
prava cena : 2028,oo
Kreativni WebShop
100% UNIKAT
Cena : 250,oo
ANKETA
  • Da vas bezuslovno voli
  • Fizički izgled
  • Prisnost, poverenje i osećaj sigurnosti
  • Njegovo materijalno stanje i status u društvu
  • Da je zanimljiv, šarmantan i nepredvidiv

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 4°c
min 2°c

Bicikl

Roleri