Postovala: Tijana Gajic
24
Dec
2013

Jutra i reči na dar

Pregledano: 5130 puta

Šaputaje, reči i jutra... To poklanjam na gram.

Moj dan počinje od onog momenta kada osetim miris tople,pripremljene kafe. Tek kada osetim miris, tek kada probam ukus, tek kada jutro zamiriše na novi dan. A jutro je najlepši deo dana i nikada mi nisu bili jasni ljudi koji ga prespavaše, propustiše i zanemariše. Jutro je to koje ti boji ostatak dana. Jutro i ti. I onaj osećaj kada je kafa toliko dobra da jedva čekaš da popiješ i drugu. Jutro je lično i intimno, i jutra ne treba poklanjati svima. Dok još ne stigneš da našminkaš osmeh. Ne stigneš da umiješ i spereš neprospavanu noć i misli koje su se kovitlale bezbroj sati. Ne stigneš da umiješ nežnost i da utoliš strast i da se kao takav prikazeš ljudima van tvojih par zidova. Van nenameštenog kreveta. Nego si ti... samo ti... Sanjiv i ranjiv. I onaj kome u jutarnjim satima poklanjam reči, e taj je pravi srećnik. Reči su jako važne, i ako te ne udostojim svojih reči,ili ti pak bacim u lice par slova, reči koje za mene čak i nisu reči, to je gore nego da ti nisam dala ništa... To boli više. Reči su pravi darovi. I ja ih ne rasipam. Mogu te darovati poklonima, mogu te voditi na večere, mogu ti donositi omiljene čokolade i piti sa tobom dobro vino, ali ako te ne obasipam rečima, ako ih ne trošim na tebe i ne idem iz krajnosti u krajnost, ne razlikujem te od drugih.

Kafa mi zameri kad je ne pijem sa tobom! Pogotovo ona jutarnja, ona prva . Ona koju delim sa retko kim. I ako poželim da te vidim ujutru, ili ti čak dozvolim da pored mene provedeš noć,a ne poželim već u kasne sate da te vratim u tvoj krevet, onda si isto prokleti srećnik. I nikada mi nece biti jasni ljudi koji spavaju pored bilo koga. I kojima je to kao dobar dan. Kafu mogu da pijem sa bilo kim, sem one jutarnje. Ona je ritual. Ostale su… Samo ostale. Sledeće. Manje omiljene i manje ukusne. Manje moje. Praćene obaveznim razgovorom. A ne tišinom koja nas spaja. I koju biramo. Koju osećamo. Koja govori više. I u toj tišini ti znaš da ćeš mi faliti ako mi ne pokloniš i sledeće jutro. Ponekad je potrebno da ćutiš da te prepoznam. A ja da pričam, da ti mene prepoznaš. I retko pored koga je moguće zaspati. Zato što sklopiti oči i umiriti se pored nekoga je jako teško. Dozvoliti mu da bude hvatač tvojih snova i osetiti sigurnost. Poverenje… I biti slab pred nekim, biti otkriven… a poželeti da nekog drugog pokriješ.  Dati mu svoj jastuk i udisati miris nakon sto je otišao. Voleti nečiji miris…Pamtiti ga. I nanjušiti ga na drugim mestima, na drugim ljudima. Nepoznatim. I okupati nekoga. Od glave do pete. Svojim rukama, svojim očima.  Dozvoliti tom nekom da ti očešlja kosu pred spavanje i da je dira, sve dok ga ruke ne zabole. Maziti nekoga dok mu disanje ne postane manje ubrzano i dok se ne uravnoteži. Voleti nečiju kožu pod prstima.  Najteže je da neko sve to probudi u tebi. I nisi kriv ti što to ne možeš sa svakim, krivi su drugi što to ne bude u tebi.

Tagovi : |

Tijana Gajic

I was born with an enormous need for affection and a terrible need to give it.
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
3
Nasmejano
2
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
4
Bolje
4
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Mala priča o velikoj ljubavi: kad tuga pokuca na vrata

Mala priča o velikoj ljubavi: kad tuga pokuca na vrata

Za još modnih, beauty i lifestyle ideja posetite predivnu facebook stranicu ...
Hodnici nedostajanja

Hodnici nedostajanja

Nedostaješ, da probudimo jutro jačinom poljupca i zagrljaja. Tražim ...
Sreća je jednako ljubav

Sreća je jednako ljubav

Najžešća zima u mom životu. A, bogami, bilo ih je tačno 33 do sad. Sranje je što sneg pada već ...
SAMSUNG
2447,oo
prava cena : 2936.4,oo
Kreativni WebShop
Ručno radjena ogrlica, unikat, bizuterija
Cena : 400,oo
ANKETA
  • Ne i neću nikada
  • Ne, ali bih volela
  • Da, ali samo jednom
  • Nemam koga da varam
  • Da, redovno

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 25°c
min 15°c

Bicikl

Roleri