Postovala: Tijana Gajic
13
Jan
2014

Maštam, strahujem, filozofiram

Pregledano: 2617 puta

Svaki dan započinjem malim filozofijama uz šoljicu kafe. Ili ga barem završavam, ako imam sreće, uz niske strasti i velike filozofije. Samo bez kafe.


Prijateljica mi je sinoć pročitala deo iz knjige koju čita, a naziv je ’’Od kada sam se zavolela, volim’’. Elem, deo koji me je naveo na razmišljanje, glasi : ‘’ Ako je u vama stalno prisutna idealizovana fantazija o tome kakva ljubav mora da bude, propustićete je kada se pojavi. Mašta i strah su najčeši uzroci neuspeha. ‘’
Mašta je najbolja igračka na svetu. Besplatna je, menja oblik u zavisnosti od sopstvenih prstiju kojima je oblikujemo, dajemo joj ime, značenje, dah. Uvek nam je na dohvat ruke, čak i kada smo kilometrima daleko od svog kreveta, ili pak kada želimo da kilometrima budemo dalje od mesta na kom se nalazimo. Samo, mašta je opasna, zato što u njenoj lepoti, možemo izgubiti čar stvarnosti. Propustiti, izgubiti… Zato ne treba najavljivati, tumačiti, objašnjavati… Samo pustiti. Prepustiti. Nekome, nečemu… Momentu… Vremenu. Mašta ima svog neprijatelja- strah. Ljudi vođeni strahom, jednako koliko i oni vođeni maštom, lutaju izgubljeno.  Da me neko ne shvati pogrešno, igram se sa maštom i često se zaljubim u sopstveno sanjarenje. Ali zaljubljenost u spontanost, e ona ne prestaje. U one trenutke, koje nisam izmislila, umislila… Već osetila.

Primetila sam da kada pišem o muškarcima koje upoznam, kada im posvetim svoja slova, slova koja delimo papir i ja, oni prestaju biti izvor moje inspiracije. Kao da ih i papir i ja,udruženi, progutamo, upijemo, smrvimo… Pa sve ono lepo što su moje oči zapazile, uši čule i ruke dotakle, iščezne. Samo tako. Paf. Nema osećanja ni reakcije na pojavu,a kamoli prisutnost.
Želim tako nekad nekog da upoznam… Negde…. Barem na kratko… I da mu napišem čitave knjige, zbirke i pesme, da ne štedim slova, reči, dela… Da ne štedim u davanju sebe.  Pa da kada sedne pored mene, sav haos u glavi dobije svoj smisao. I da reči klize poput šampanjca, glatko niz grlo. Možda već i jesam. Samo ga, zaslepljena maštom i strahom i filozofiranjem, propuštam.


Tagovi : |

Tijana Gajic

I was born with an enormous need for affection and a terrible need to give it.
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
6
Nasmejano
1
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
0
Bolje
0
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Alhemičar

Alhemičar

"Evo ga, počinje dan, otvorila sam kapke jer moram, ne što želim... Gledaš ...
Volim te bez razloga!

Volim te bez razloga!

Uspešni parovi se ne razlikuju od neuspešnih po tome što nemaju ...
Sama u krevetu zbog previsokih kriterijuma?

Sama u krevetu zbog previsokih kriterijuma?

Nije retka ideja da je neka žena sama u krevetu zato što ima previsoke kriterijume, pa joj, ...
KINA
10920,oo
prava cena : 13104,oo
Kreativni WebShop
narukvica sa dijapozitivom
Cena : 500,oo
ANKETA
  • Nijednu, vjerujem u zdravu prehranu
  • Samo jednu i shvatila sam da to nije za mene
  • Manje od 5
  • 5-10 otprilike
  • Bilo ih je toliko da ne znam ni broj

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 9°c
min 6°c

Roleri

Bicikl