Postovala: Tijana Gajic
13
Jan
2014

Maštam, strahujem, filozofiram

Pregledano: 2806 puta

Svaki dan započinjem malim filozofijama uz šoljicu kafe. Ili ga barem završavam, ako imam sreće, uz niske strasti i velike filozofije. Samo bez kafe.


Prijateljica mi je sinoć pročitala deo iz knjige koju čita, a naziv je ’’Od kada sam se zavolela, volim’’. Elem, deo koji me je naveo na razmišljanje, glasi : ‘’ Ako je u vama stalno prisutna idealizovana fantazija o tome kakva ljubav mora da bude, propustićete je kada se pojavi. Mašta i strah su najčeši uzroci neuspeha. ‘’
Mašta je najbolja igračka na svetu. Besplatna je, menja oblik u zavisnosti od sopstvenih prstiju kojima je oblikujemo, dajemo joj ime, značenje, dah. Uvek nam je na dohvat ruke, čak i kada smo kilometrima daleko od svog kreveta, ili pak kada želimo da kilometrima budemo dalje od mesta na kom se nalazimo. Samo, mašta je opasna, zato što u njenoj lepoti, možemo izgubiti čar stvarnosti. Propustiti, izgubiti… Zato ne treba najavljivati, tumačiti, objašnjavati… Samo pustiti. Prepustiti. Nekome, nečemu… Momentu… Vremenu. Mašta ima svog neprijatelja- strah. Ljudi vođeni strahom, jednako koliko i oni vođeni maštom, lutaju izgubljeno.  Da me neko ne shvati pogrešno, igram se sa maštom i često se zaljubim u sopstveno sanjarenje. Ali zaljubljenost u spontanost, e ona ne prestaje. U one trenutke, koje nisam izmislila, umislila… Već osetila.

Primetila sam da kada pišem o muškarcima koje upoznam, kada im posvetim svoja slova, slova koja delimo papir i ja, oni prestaju biti izvor moje inspiracije. Kao da ih i papir i ja,udruženi, progutamo, upijemo, smrvimo… Pa sve ono lepo što su moje oči zapazile, uši čule i ruke dotakle, iščezne. Samo tako. Paf. Nema osećanja ni reakcije na pojavu,a kamoli prisutnost.
Želim tako nekad nekog da upoznam… Negde…. Barem na kratko… I da mu napišem čitave knjige, zbirke i pesme, da ne štedim slova, reči, dela… Da ne štedim u davanju sebe.  Pa da kada sedne pored mene, sav haos u glavi dobije svoj smisao. I da reči klize poput šampanjca, glatko niz grlo. Možda već i jesam. Samo ga, zaslepljena maštom i strahom i filozofiranjem, propuštam.


Tagovi : |

Tijana Gajic

I was born with an enormous need for affection and a terrible need to give it.
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
6
Nasmejano
1
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
0
Bolje
0
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Kad se srce ponovo rodi

Kad se srce ponovo rodi

Za još modnih, beauty i lifestyle ideja posetite predivnu facebook stranicu ...
Koliko žaba ćete poljubiti čekajući princa?

Koliko žaba ćete poljubiti čekajući princa?

Čekate vašeg princa na belom konju. I dalje. Ne date da vas demorališe to što ...
WEG
0,oo
prava cena : 0,oo
Kreativni WebShop
Ručno radjena ogrlica, unikat, bizuterija
Cena : 400,oo
ANKETA
  • sestri
  • mami
  • partneru
  • drugarici
  • nikome

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 28°c
min 11°c

Roleri

Bicikl