Postovala: Tijana Gajic
16
Mar
2014

Ne igram na kvarno, nego na divlje

Pregledano: 2800 puta

Ulično osvetljenje je nekad samo po sebi inspiracija. I šetnja.

Imam taj neki talenat donošenja pogrešnih odluka, u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu. Uz nezaboravan provod, malo glupiranja i avanture. I ne, ne igram na kvarno, nego na divlje. Iskradanje u pola noći, maštarije na betonu, uz loše vino i dobro društvo.  Gospoda sa petljom. Dobro vino uz pogrešnog muškarca i činjenicu da znaš ko je tvoj izbor. Makar i na daljinu. Zato što je to prvenstveno veza na divljinu.  U kojoj i ćutiš i pričaš dodirom. I sve je dozvoljeno, dopušteno, prepušteno. Slučaju. I neverovanje u slučajnost. Već odistinski verovati da sve ima svoj smisao. I da je jedini plan gde bismo ti i ja večeras... I na kraju pođemo, zanemarivši plan. A bude nestvarno, uz bacanje po stolu i krevetu. Nedeljom uveče kada me pustiš sklupčanu u fotelju, zagledanu u nešto što je samo u mojoj glavi, naslikano, urezano, isklesano.... Uz kasnu šolju čaja i tanjir ljubavi. Tvoje ljubavi. I što me puštaš da imam isključivo svoju šolju i da više volim maline od jagoda. Šareni kišobrani mi uvek poprave sivi dan. I ljudi koji sami piju kafu u kafiću, čitaju neku knjigu i nasmeju se s vremena na vreme. Ili non-stop. Vozovi. Odlasci od tebe. Dolasci k tebi. Noći u tvom krevetu, kada oboje nosimo istu majicu. I tada je to naš krevet.  Napijem se od dve čaše vina. Od onog vino od kog te volim. Odjednom. A ne kažem, jer znam da je prerano , nego te ljubim neumorno i odbijam da spavam. Ipak zaspim, smirena i tvoja. Ni ne znaš da sam tvoja. Ili znaš, tamo negde daleko. Skoro sretoh momka sličnog tebi. U klubu, onom klubu u koji ne voliš da idem. Nosio je košulju. Ali, nije imao tople oči kao ti. I prišao mi je, što ti nikada ne bi. Nije imao osmeh od kog se moje oči otope i promene boju i zasijaju jače nego Sunce.  Pa ga pustih, sa sve košuljom i lepotom, lepotom kao iz magazina, hladnom. U koju ne mogu da se zaljubim. Kao u tvoju. Kompromis je za tebe da me istovremeno ljubiš u vrat i grliš. Volim one obične večeri, provedene sa ženskim društvom, kada smo najglasnije u kafiću, kao da smo same. I volim znoj sa plesa, i ponavljanje istog pokreta 35 puta. Sve dok me svaki prst na nozi ne zaboli. I pamtim tvoju rečenicu da me nikada ne bi grlio da nisi želeo, jer se grliti ne mora. I na kraju, volim ove zbrkane misli..... U kasne sate.

Tagovi : |

Tijana Gajic

I was born with an enormous need for affection and a terrible need to give it.
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
7
Nasmejano
0
Ljuto
0
Tužno
4
Srećno
1
Bolje
1
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Zašto žene ostaju u lošoj vezi?

Zašto žene ostaju u lošoj vezi?

Najčešći razlog zašto žene ne žele prekinuti lošu vezu jeste ...
Predrasude o dugoj vezi

Predrasude o dugoj vezi

Da li si počela da se plašiš duge veze jer ti sve drugarice govore da u ...
8 ženskih kvaliteta kojima muškarci ne mogu odoleti

8 ženskih kvaliteta kojima muškarci ne mogu odoleti

Muškarci obožavaju pažnju, negu, saosećajnost, a to je nešto što je ženama prirodno i ...
Kreativni WebShop
Ručno radjena narukvica, unikat, bizuterija
Cena : 200,oo
ANKETA
  • Jednom nedeljno
  • Svakih par dana
  • Jednom mesečno
  • Samo za posebne prilike
  • Ne posećujem

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 10°c
min -1°c

Bicikl

Roleri