25
Sep
2012

Neke ljubavi nikada ne zaboraviš

Pregledano: 6832 puta

Možda smo sada miljama daleko jedno od drugog, i imamo nove ljubavi i nove živote, i možda volimo što je tako, ali kako da ikada zaboravim njenu tršavu glavu koja miriše na maline i junske noći, ili poslednji zagrljaj koji je rekao sve ono što ona nije um

Bio je to najlepši rođendan u mom životu!

Kasni jun, blago, tromo jutro i potajno sam se nadao da će me probuditi njen poziv ili bar poruka, ali sam oko podneva ipak okrenuo ja nju. Drago mi je da jesam. Bila je razdragana i bučna, kao i uvek uostalom, i dan je već mirisao na nešto lepo i toplo. Malo sam joj zamerio što me se čak ni taj dan nije prva setila, ali se nije potrudila da pruži nekakvo opravdanje, zasipajući me bujicom reči i lepih želja. Sve u svemu, desetak minuta kasnije bio sam ispred njene zgrade.

Čekao sam je, nestrpljivo i pomalo nervozno, i sam sam sebe podsetio na nekog ko je, kao ona, tek prešao dvadesetu. Začulo se lupkanje visokih potpetica po vrelom asfaltu i znao sam da dolazi, visoka i preplanula. Vodila je bitku sa vetrom koji joj je mrsio kosu i podizao lepršavu, plavu suknju, ali mi se uprkos tome široko smešila, i ne znam zašto, ja sam poželeo da taj trenutak zauvek urežem u sećanje. I jesam.

Nevešto se popela na motor, čvrsto me zagrlivši i brbljajući nešto o tome kako sam se lepo obukao. Osećao sam se onako, kao pravi baja, dok me je vriskajući molila da ne vozim tako brzo, i ja sam je poslušao, položivši šaku na njeno golo koleno.

   

Ako se dobro sećam, ona je pila sok od jagode, ja kratki espreso i kiselu, i bilo je rano podne, pa je kao i uvek u to vreme, bašta kafića bila gotovo prazna. Naokolo su sedela još dvojica, trojica frajera mojih godina, dakle oko decenije stariji od nje, i znao sam da su je netremice posmatrali, možda je i svlačili pogledom. Meni nije smetalo, jer sam već neko vreme držao njenu ruku, a i spremala se da nasloni glavu na moje rame. To je bilo sasvim dovoljno.

Svratili smo do mene. Hteo sam da je fotografišem, ali je uporno bežala od aparata, pa sam uspeo da napravim samo par slučajnih snimaka gde pokriva lice rukama i smeje se. Lud od želje za njom, dok je posmatrala svoj odraz u ogledalu koje je zauzimalo čitav jedan zid, prišao sam joj s leđa, i krenuo da  lagano skidam bluzu s nje, ljubeći je po vratu, dok je njena ruka, brzo i neočekivano, pohitala ka mom međunožju. Pola sata kasnije, zatvorenih očiju i sa usnama izvijenim u blagi osmeh, ležala je sklupčana u mom zagrljaju.

Bio je to najlepši rođendan u mom životu!

Stefana Pavlović

Ljubav je jedini vazduh koji sam udisala. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem.
Prate: 4
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
8
Nasmejano
3
Ljuto
0
Tužno
1
Srećno
4
Bolje
3
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Zimska rekreacija na otvorenom za zaljubljene

Zimska rekreacija na otvorenom za zaljubljene

Viđenje sa partnerom i vreme koje provodite zajedno u toku zime, u jednom trenutku mogu postati ...
Poznati i Dan zaljubljenih

Poznati i Dan zaljubljenih

Zvezde popularne prdstave „Igra u tami“, koja se igra na sceni pozorišta ...
Biće što biti mora!

Biće što biti mora!

Ne znam gde sam te to izgubila i zašto se više ne sećam tvoje ruke u svojoj? Gde si onaj isti ti koji je ...
DIGITUS
1690,oo
prava cena : 2028,oo
Kreativni WebShop
Ručno radjena narukvica, unikat, bizuterija
Cena : 200,oo
ANKETA
  • Kozmetika
  • Knjiga
  • Keš
  • Bilo šta
  • Cveće

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max -3°c
min -6°c

Roleri

Bicikl