Postovala: Tijana Gajic
17
Apr
2014

Neki od nas uvek nose proleće sa sobom

Pregledano: 2506 puta

Umeju ljudi to, da od aprila naprave jun, ili od juna decembar... Zavisno od onoga što nose u sebi.

Jučerašnji dan se može nazvati sumornim. Beše to siv dan, ali ne onako osrednje, nego tamno siv, sa sve kišom, maglom i niskom temperaturom. Ovo je neko proleće sa izraženim melanholijama. Takvo proleće ni ne priznajem za proleće. Smatram prolećem sve sunčane dane. Sve dane u kojima je šarenilo, u kojima je vrtlog boja, pa vas od njih peku oči,u kojima se jede raznolika hrana i piju ceđeni sokovi, i u kojima su naslonjene bicikle na ograde, mačke su nemirne više nego obično, komšijski psi laju više nego obično, a prodavačice nasmejane. Dane u kojima dobijaš lepe poruke uz kolačič sreće dok piješ kafu u studentskom kafiću, u kojima praviš planove,a završiš negde neočekivano, dane u kojima su prijateljice svesnije sebe, sa većim koferom želja i očekivanja. Dane u kojima strah odlažemo za sutra,a to sutra za prekosutra, i tako u krug. Dane u kojima prvi put vidiš iskren osmeh profesorke koja je inače mrgud, pa shvatiš da smo svi od krvi i mesa i da je normalno da nekoga simpatiše,a nekoga ne. Dane u kojima samo želiš da praviš piknik na travi i piješ dobro vino, sam ili sa nekim dragim ljudima, u kojima momci donose cveće devojkama bez ikakvog većeg povoda,jer je proleće samo po sebi povod. Dane u kojima me prijateljica iznenadi ručkom,dane koje ne može pokvariti pogled ljudi kojima nisam draga. Dane u kojima ne mislim na to ko je koga izdao, kome sam želela da se posvetim i približim, bezuspešno, dane koji su ispunjeni samo mirisom dobre kafe,dobrih ljudi i sveže pokošene trave.

U tramvaj u koji sam ušla kako bih se sklonila od kiše i što pre stigla na drugu stanicu, uđoše 3 devojčice od recimo 12 godina,po mojoj slobodnoj proceni. Jedna je držala telefon u rukama sa kog je dopirala neka smešna pesma daj mi vina da se napijem, a one su uz tu pesmu imale koreografiju i na sred tramvaja napraviše malu scenu i predstavu. Toliko radosti i bezbrižnosti ne videh skoro. Ljudi se čak nisu ni nasmejali. Ja jesam, i to glasno. Želela sam da se pridružim,ali sam im samo aplaudirala i rekla kako bih i ja tako,ali me sramota od ljudi, jer sam malo starija. Jedna od njih reče kako nisam starija, nego su oni stari jer ne umeju da se glupiraju,a ja sam mlada i nasmejana i sigurno umem tako da mrdam kukovima kao one. Pa im pokazah da umem. Izađoh na sledećoj stanici. Nadam se da me niko nije prepoznao.

P.S. Napraviše od sumornog dana jedan pravi prolećni,a to izgleda samo ja doživeh.

Tagovi : |

Tijana Gajic

I was born with an enormous need for affection and a terrible need to give it.
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
3
Nasmejano
2
Ljuto
1
Tužno
1
Srećno
3
Bolje
1
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Volim te bez razloga!

Volim te bez razloga!

Uspešni parovi se ne razlikuju od neuspešnih po tome što nemaju ...
Poznati i Dan zaljubljenih

Poznati i Dan zaljubljenih

Zvezde popularne prdstave „Igra u tami“, koja se igra na sceni pozorišta ...
Nekad ljubav pobedi sve!

Nekad ljubav pobedi sve!

Da je neko tog pustog, decembarskog jutra u Rankeovoj ulici promolio glavu kroz prozor ...
NOKIA
1978,oo
prava cena : 2373.6,oo
Kreativni WebShop
narukvica sa dijapozitivom
Cena : 500,oo
ANKETA
  • Da
  • Ne
  • Zavisi od situacije
  • Ni u ludilu!
  • Možda bih i prešao/la preko toga...

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 7°c
min 1°c

Bicikl

Roleri