24
Dec
2011

Srećan ti rođendan!

Pregledano: 3938 puta

Još jedno pismo za tebe koje ti nikad nećeš pročitati.....

“Srećan ti rođendan!”…… Više se i ne sećam kada sam ti to poslednji put rekla…… Ove godine bi napunio 59 godina. Sledeće godine bi bio tvoj mali jubilej, verovatno bi smo ti napravili rođendansku žurku, naterali bi smo te da duvaš svećice, Alisa i Damir bi ti pomogli da oduvaš svih 60. Sledeće godine u ovo vreme verovatno ću pisati još jedno pismo tebi koje ti nećeš pročitati.
Od prvog dana sam se plašila samo jednog- da ne zaboravim kako si izgledao. Strah je bio nerealan, još uvek se sećam tvog lika, tvog osmeha, uspevam čak i da osetim tvoj miris. Toplinu zagrljaja još uvek pokušavam da oživim, nažalost bezuspešno. Ne sećam se više toliko živo ni tvog glasa, a volela bih da ga čujem ponovo. Nisam sigurna šta bih tačno želela da mi kažeš, da li neki savet ili uopšteno da pričam sa tobom, ali samo želim da te čujem. Mrzim očaj, mrzim bilo šta što je slabo, znam i da sada zvučim tako, ali ponekad zaista ne umem drugačije da zvučim kada si ti u pitanju.
Strašno je to- nemati oca, odnosno imati pa izgubiti. Nemati potporu u životu. Jer, majka je tu da voli, pazi, uteši, otac je tu da pruži utočište, da bude oslonac. To obeleži čoveka. Promeni ga na bolje, a i na gore. Mene je promenilo, to je sigurno. Možda sam zato i postala grublja, zatvorenija, nepoverljivija. Od tog dana nisam u stanju ni da plačem za bilo šta. A opet, ovi dani oko tvog rođendana umeju od mene da naprave osobu koja je u stanju da se rasplače nad svakom sitnicom. Gadim se sama sebi u ovim danima.
Ponekad se zapitam da li bi bio ponosan na mene, na braću da si živ. Da li smo postali ljudi kakvi si mislio da ćemo jednoga dana postati? Da li smo ostvarili tvoj san o deci ili smo ipak bili totalno svojeglavi I radili sve po našem i time ispali ovakvi kakvi jesmo? Šta bi nam rekao sada? Da li bi ćutao samo jer smo već odrasli ljudi i malo je kasno sada popravljati greške, ili bi možda i imao neki pametan savet za nas koji verovatno opet ne bi poslušali? Uvek si imao pametne savete, stvar je u tome što bi smo se mi tih saveta setili tek kada bi smo dospeli u problem, a tada je već malo kasno. Ono što je sigurno jeste da čovek totalno odraste tek kada izgubi oca. Taj gubitak i u isto vreme ta velika odgovornost na neki način naprave čoveka od tebe. Mislim da ja ne bih bila ovakva osoba da si ti ovde. Većinu mojih problema pokušao bi da preuzmeš na svoja pleća. Ko zna, mošda mi zato i nedostaješ, da se makar na trenutak osetim zaštićenom i da znam da još neko brine moje brige pa čak i ako ne možeš da ih rešiš.
Da li mi te išta može nadoknaditi makar u minimalnoj meri? Godine koje prolaze ne donose mi smiraj, shvatam da mi je sa vremenom koje prolazi samo teže. Pričam li o tome? Ne! Nikada! Pišem s vremena na vreme, ali nikad o tome ne mogu na glas da pričam. Možda bih i pričala kada bi mi suze dozvolile. A znaš i sam da mrzim da plačem, čak i pred samom sobom mrzim da plačem. I tu se onda vraćamo na početak. Dođe decembar, ja postanem užasno nervozna i neuračunljiva, povučem se u sebe i u stanju sam i po ceo dan samo da sedim i da ćutim. Ljudima odgovaram samo klimanjem glave. Onda dođe i ovaj dan, nekako ga preguram, osećam da je oluja na vrhuncu, ali ne dam joj da izađe iz mene i onda, sa prvim jutarnjim svetlom sve bude bolje. Jutro će promeniti sve- uvek to sebi govorim. Neka jutra to zaista umeju. Samo, volela bih da te jedno jutro može i vratiti, da mi te ne donosi samo po neka u noć u moj san, već da mi kao ranije tiho odškrineš vrata sobe u zimsko jutro, ušunjaš se u sobu, poljubiš me snenu i kažeš mi- Dobro jutro zlato tatino! Mnogo si me razmazio- oduvek si mi ispunjavao svaku moguću želju, pa čak i one neverovatne, kojima se mama najčešće protivila, a ti si mi je ispunjavao samo da bi video moj osmeh. Kako sada da shvatim da mi se ova želja neće ispuniti?
Znaš, svake godine ti napišem po jedno ovakvo pismo. I svake godine mi se to novo pismo učini za nijansu bolje od onog prethodnog, ali ipak nedovoljno dobro. Da li ću ikada umeti da nađem prave reči da ti ih napišem, da opišem sve što osećam? Sad mi i ono “Srećan rođendan” zvući totalno teatralno, nakaradno i ne znam šta još ne. Sad čak i ne znam kako sve ovo da završim. Ali, da li postoji pravi kraj pisma koje se piše osobi koja ga nikad neće pročitati? Možda bi trebalo dag a završim odjednom, baš kao što si ti otišao….. A možda bi treb

Tagovi : |

Mirjana-Djurdja Stojnov

Studentkinja novinarstva, nadam se ne doživotna. Sa glavom u oblacima, ali i nogama na zemlji još uvek verujem u neke ideale iako se svakodnevno u iste razočaravam. Parola: Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?!
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
4
Nasmejano
2
Ljuto
1
Tužno
Srećno
3
Bolje
1
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Volim te bez razloga!

Volim te bez razloga!

Uspešni parovi se ne razlikuju od neuspešnih po tome što nemaju ...
Poljubac voljene osobe leči, opušta i produžava život

Poljubac voljene osobe leči, opušta i produžava život

Da li ste znali da poljubac voljene osobe može da produži život za pet godina ? Nemački ...
Prednosti i mane veze sa najboljim prijateljem

Prednosti i mane veze sa najboljim prijateljem

Sećate li se perioda kada ste išli u osnovnu ili srednju skolu? Sigurno se dešavalo da vam se svidi drug ...
KINA
5971,oo
prava cena : 7165.2,oo
Kreativni WebShop
keramicka unikatna vazna
Cena : 1000,oo
ANKETA
  • Jednom nedeljno
  • Svakih par dana
  • Jednom mesečno
  • Samo za posebne prilike
  • Ne posećujem

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 15°c
min 6°c

Bicikl

Roleri