24
Jun
2011

Potrebno mi je sunce nekon novog neba

Pregledano: 908 puta

Kada žarko želite da se iskažete na neki način, da li će Vas uvek razumeti ljudi iz Vašeg života?

  Od kada znam za sebe sve sam radila po svojoj volji. Nikad se nisam mirila sa pravilima (ali sam ih poštovala), nisam volela kalupe, obrasce ni druga ograničenja. Još ako mi neko kaže da ja nešto ne mogu da uradim, uradila bih to pa makar samo da bih mu pokazala da ja to ipak mogu. Moglo bi me to okarakterisati kao naivnu i povodljivu osobu, ali se meni nekako više sviđa da o sebi mislim kao o previše tvrdoglavoj devojci sa stavom. “E nije šija nego vrat!”- rekla bi moja snaja. Bilo kako bilo, sva ta moja učinjena dela stvoriše od mene ovo što jesam. I dok me neko karakteriše kao suviše afektivnu osobu, drugi misle da sam jedinstvena. U svakom slučaju, ne mogu se smiriti. i možda mi je baš zato konfuzija u glavi 24h dnevno. Kada sam odlučila da malo “stanem na loptu” i razmislim šta ću I kako ću dalje dođoh do određenih zanimljivih ideja te, naravno, odmah krenuh u  sprovođenje istih u delo. Samo što se moje misli, stavovi, želje i mogućnosti “malo” potiru. I onda odlučim da se malo smirim za svoje dobro i išašvi onom dobro poznatom- “Haos oko tebe je haos u tebi” ja počeh da sređujem svoj životni prostor. Po završetku sređivanja, kada sam lepo pobacala sve nepotrebne stvari koje su me uporno vezivale za prošlost, osetih se lakom, punom energije i osetim da sam spremna za novi korak. Problem je u tome što korak nisam mogla napraviti jer mi se određena vrata nisu otvorila. Jesam li pokucala na pogrešna? Možda. Ali, stvar je u tome što sam ja svom svojom raspoloživom energijom krenula na ta vrata te je udarac u ista imao kao posledicu možda moje malo smirivanje. Spuštanje na zemlju. Sa tim spuštanjem splasnula mi je i energija malo. Može da bude dobro, a može da bude i loše, jer sam ja upravo tom energijom postizala mnogo šta u životu. Ali, onda čuh zanimljivu teoriju o verovanju u protok energije i da je smrt samo odlaženje te energije u nešto drugo. What goes around comes around. 
 
 
Stanem pa razmislim, svidi mi se ta teorija, ali ono što mi nije jasno jeste šta ću ja sa svojom energijom? Gde ću je potrošiti ili makar smiriti?
 
“Šta ti fali?”- pita me Mister nakon mog izlaganja meni gorućeg problema.
 
“Fali mi prostranstvo, mogućnost, fali mi život koji ume da crpi tu moju energiju. Fali mi širina u svakom smislu.”
 
  “Pa dobro, tek si par meseci ugušena, nađi filter neki, a u međuvremenu će se javiti prilika i za toliko traženim i željenim prostranstvom. I da, moguće je da će ti se to desiti tek za godinu dana.” 
 
 
  Mister je jedan od retkih muškaraca u mom životu kome sam dodelila pravo da mi komentariše život. A kada sam mu već to pravo dala, red je da ga saslušam svaki put kada krene sa savetovanjem, što, uzgred, veoma voli. I najgore od svega je to što je najčešće u pravu, ume da kaže istinu čak i kada mi ne prija da je čujem, ali to je Mister. Međutim, ovaj komentar mu baš i nije bio na mestu jer on sa prostranstvom koje već neko vreme poseduje u svom životu ne može da razume moju skučenost i moju isfrustriranost povodom toga. Sit gladnom ne veruje! I čini mi se da sam mu uzalud objašnjavala to upravo na tom primeru protoka energije- on je čovek ubeđen da meni nije toliko loše kao što ja to predstavljam. 
 
 
Nakon tog našeg razgovora, Mister se “teška srca” vratio svom prostranstvu (pričam ti priču), a ja sam ostala ovde gde jesam. I tada sam počela da razmišljam. “Ako dovoljno dugo gledaš u ambis, ambis počne da gleda u tebe.” A ja pogledah u svoj ambis. I osetih šta i koliko mogu.Stvar je u tome što ako pogledate u sebe, kada se otvorite sami sebi, osetićete se potpuno ogoljeni i bićete ranjivi nakon toga. A ja kada sam ranjiva ponašam se poput zveri- ujedam svakog oko sebe, pa i one koji me ne napadaju. I to radim sve dok se opet ne zatvorim i tako budem zaštićena od pravih napada. Ali, u tom momentu sam shvatila da su sve godine života i svi događaji koji su mi se desili nisu u meni promenili stav da ću svaku igru odigrati skroz do kraja, sa kartama koje su mi date još na početku igre. Ako mi se igra ne dopada neću ni ulaziti u nju. Lepo kaže Čarls Barkli: “Što ulaziš u frku kad si slabiji?”. Slaba nikad bila, jer kao što već rekoh, umela sam da glumim snagu samo da bih igru završila kako dolikuje. E tako ću se i sada izboriti za to moje željeno prostranstvo, kucaću na sledeća vrata i biću uporna sve dok mi se jedna ne otvore, jer drugačije mi i ne ide uz karakter.  

Mirjana-Djurdja Stojnov

Studentkinja novinarstva, nadam se ne doživotna. Sa glavom u oblacima, ali i nogama na zemlji još uvek verujem u neke ideale iako se svakodnevno u iste razočaravam. Parola: Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?!
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
0
Nasmejano
0
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
0
Bolje
0
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Koka kola kolač

Koka kola kolač

Sastojci za koru: -6 svežih jaja -6 kašika ...
Za lepši dom: Šareno, neobično posuđe

Za lepši dom: Šareno, neobično posuđe

Za još modnih, beauty i lifestyle ideja posetite predivnu facebook stranicu ...
KINA
4200,oo
prava cena : 5040,oo
Kreativni WebShop
100% UNIKAT
Cena : 250,oo
ANKETA
  • porodičnim odnosima
  • karijeri
  • prijateljskim odnosima
  • pravljenju novca
  • zadovoljstvu samim sobom

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 26°c
min 20°c

Roleri

Bicikl