03
Dec
2011

Crno ili belo? Nije baš tako jednostavno....

Pregledano: 3735 puta

Da li iko može da Vas natera da sebe svrstate u neke grupe, kalupe?

Neki ljudi, da ih ne imenujem sada, neće ovaj blog time dobiti veću važnost, okarakterisali bi me kao pesimistu. Meni je nekako draže da sebe posmatram kao racionalistu. Ma ne da mi je samo draže, nego sebe smatram realistom koji ima optimistične misli. Pesimista nikad nisam bila. Ološ jesam, ali pesmista nisam. I nekako me nikada nije previše doticalo šta ljudi misle o meni. Ali, uvek mi je bilo vašno sta neke osobe misle o meni. Mišljenje Možda Savršenog mi je još od prvog dana bilo važno, a ni sama ne znam zašto li mu odmah dodelih tako važnu ulogu. Tek, kada me je već nekoliko puta okarakterisao kao pesimistu nisam mogla a da se ne zapitam da li je zaista u pravu. Ili možda sto puta izgovorena laž na kraju postane istina?
Bilo kako bilo, počeh da razmišljam o sebi i svom životu, kojim i nisam trenutno preterano zadovoljna, ali moj je, šta ću, moram da ga živim. I živim ga najbolje što umem. I što mogu, koliko mi današnje vreme u Srbiji i u Vukojebini u kojoj živim to dozvoljava. I onda osetim da imam želje, da imam planove, ali da nemam mogućnosti. I da možda samo želim podršku, da mi je možda samo potrebna podrška, jer i stena ne stoji sama, obično je naslonjena na planinu..... A da li iko, da li Možda Savršeni ima želju, volju i snagu da bude moja planina? Jer, ja i ako ne govorim, neke stvari se mogu naslutiti u upravo u mom ćutanju. Silence. Oduvek sam je cenila, zato previše pričam......,nfksad
I u svom tom mom bunilu, u svom tom magnovenju mojih želja, nemogućnosti i ograničenosti osetim da sam ugušena, da mi je potrebno da letim, da dišem, da se razvijam...... Onda shvatim i da mi se život sveo na par ljudi sa kojima komuniciram, par kvalitetnih ljudi, ali niko od nas ne voli da jede samo krompir, mora ponekad da proba i grašak. Baš sam danas o tome pričala sa Direktorom. Naime, oboje imamo isti problem- primećujemo kako nam se fond reči koje upotrebljavamo smanjuje te kada odemo na par dana iz Vukojebine do, na primer, Belog Grada i popričamo sa nekim ljudima, shvatimo da ne možemo da neku reč reprodukujemo istom brzinom kao pre par meseci. Možda se isto dešava sa mnom i sa mojim osećanjem optimističnosti. Možda moj optimizam lagano nestaje, ustupa mesto pesimizmu koje ja od milja možda zovem Realizam. Ako je tako sa mojim rečima, ako je možda tako sa mojim osećanjima, da li je tako i sa mojom životnom snagom??? Da li i ona lagano nestaje, da li ustupa mesto letargiji, neutralnosti i učmalosti???? Možda se to u stvari dešava, a ne neki glupi pesimizam, ili optimizam......
 A onda pomislim kako bi to bilo kada bih jednog dana odlučila da želim da odustanem od nekih stvari....ili nekih ljudi.....od nekih stavova, mesta stanovanja...? Šta ako bih jednog dana odlučila da gledam samo i isključivo sebe, da postanem ono što se u našem narodu zove Kučka, među kulturnijim svetom Neprilagođena ili Čudna...? A ne bih bila Kučka, ili ma kako to zvali, samo bih išla za svojim snovima, željama, samo bih išla za svojim životom sa svom onom snagom koju sam nekada imala i kada stignem, bila bih srećna. Valjda.... Šta ako bih odlučila da se ne obazirem na određene komentare, na osećanja određenih ljudi, spakujem kofer i odem ka svom životu? Da li bih onda bila kukavica jer bih odustala od svega, jer se ne bih suočila sa svime, kao što to radim svakog dana, samo totalno bezuspešno i, očigledno, totalno pogrešno? Ili bih možda ipak bila hrabra jer  bih odlučila da svoj život uzmem u svoje ruke, možda čak i da pogazim neka svoja osećanja i da osetim gubitak nečega? Jer ne bi tu bile povređene samo osobe koje bih ostavila, bila bih i ja povređena.... Dakle, šta bih bila- kukavica ili heroj? To mi dođe isto kao kada ljudi samoubice smatraju kukavicama. Ja ih smatram izuzetno hrabrim ljudima jer nije lako doneti odluku da sam sebi naneseš bol. Ali, i dalje mi nije jasno šta bih ja bila, kao što mi neije jasno da li sam stvarno Realista, kako sama sebe opisujem, Pesimista kako me opisuje Možda Savršeni ili sam ja najobičniji prevarant u svemu ovom, ali sa pravim osećanjima? Mislite o tome!

Mirjana-Djurdja Stojnov

Studentkinja novinarstva, nadam se ne doživotna. Sa glavom u oblacima, ali i nogama na zemlji još uvek verujem u neke ideale iako se svakodnevno u iste razočaravam. Parola: Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?!
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
1
Nasmejano
0
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
0
Bolje
4
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Izbegni BES

Izbegni BES

Desilo se nešto, i u tebi kao da kulja vulkan koji svakog momenta preti da eksplodira. Ne ...
Umeš li da prihvatiš kompliment?

Umeš li da prihvatiš kompliment?

Iako je kompliment pohvala, mnogi ne znaju kako da ga prihvate. Nekima je neprijatno, nekima je ...
Kreativni WebShop
100% UNIKAT
Cena : 250,oo
ANKETA
  • Da
  • Ne
  • Zavisi od situacije
  • Ni u ludilu!
  • Možda bih i prešao/la preko toga...

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 8°c
min 2°c

Roleri

Bicikl