03
Oct
2011

Jači pol/slabiji pol

Pregledano: 2154 puta

Gde je nestalo staro, dobro muvanje?

To veče Šefica i ja krenule smo u grad totalno optimistične da će to veče ipak biti malo zanimljivije od ostalih. Naime, u našem malom gradu, koji ja iz milošte zovem Vukojebina, malo je teže da vam veče bude preterano zanimljivo sa ljudima koje viđate svakog dana, a atmosfera u klubovima i lokalima je ravna parastosu. Ali, to je nevažno za moju priču. Elem, otišle smo do susednog grada sređene sasvim dovoljno, raspoložene taman koliko treba, pridružile se društvu koje po prvi put vidimo, mlađi su od nas, ali idemo, poneće nas njihova mladalačka energija. 
 
 
Klub je izgledao totalno zanimljivo što bi rekli mlađani naraptaji iz našeg društva od te večeri, sređen po ukusu, muzika sasvim prihvatljiva, ma sve je ok. U društvu je bila i devojka od svojih dvadeset i kusur godina, ponašanja, po mom ukusu, malo bahatog za jednu žensku osobu. Njen agresivni pristup sklanjanju svoje kose sa lica celo veče nisam mogla da protumačim nikako drugačije osim da su devedesete ostavile popriličan trag na nju. Pila je pivo iz krigle, što za priču ii nije toliko relevantna činjenica, ali želim da naglasim da je popila samo jedno pivo, što bi trebalo da znači da nije bila pijana, reklo bi se ni pripita. Za stolom malo dalje od našeg sedeo je primerak muškog roda. Kažem primerak jer se kasnije ustanovilo da isti je samo zadržao izgled muškarca, od karaktera i eventualnog ponašanja nije ostalo skoro ništa. Gospodin, zvaćemo ga tako u daljem tekstu, jer ne ide da ga zovem Džiber, uporno je gledao ka našem stolu i, naravno, nije preduzimao ama baš ništa. Međutim, priča tu počinje. Gospođica je u jednom momentu uzela račun, napisala na njemu svoj broj telefona i neku poruku (verovatno nešto u smislu- pozovi me ili šta god da se piše po takvim porukama) i po konobaru poslala dotičnom Gospodinu. Konobar broj odnosi, međutim kao i svakio smotani primerak muškog roda on mu samo da je broj ne objašnjavajući mu ko mu je broj poslao. Gospodin pročita poruku i sa telefonom u rukama se probija ka izlazu ne bi li isti i pozvao. Gospođica ide za njim, vraća se nakon manje od 5 minuta i kaže da su se samo upoznali, da se nisu poljubili jer ona ima dečka. WTF?!!! Na moju šokiranu facu Šefica me pita zašto osuđujem, njoj je ekstra, zeza se, dečko joj se svideo i ona je imala hrabrosti da nešto preduzme povodom toga. Stvar je u tome što ja odavno ne osuđujem ničije postupke jer nisam ni ja mamino i tatino zlato, moralna osoba koja živi u manastiru, ali tako neka ponašanja sebi nikada nisam dozvolila niti ću. 
 
 
Veče se nastavilo, svi su super raspoloženi, Šefica i ja komentarišemo kako je Gospodin sad već ispao kreten jer joj nikako ne prilazi da malo popričaju, da se malo upoznaju. Nije prošlo mnogo, Gospođica ustaje, uzima svoje pivo, odlazi za njegov sto (ni malo elegantno), seda i nakon manje od minuta ona njega poljubi!!! Ja u šoku! Da se razumemo, ko me poznaje nasmejaće se mom šoku jer ja važim za jednu od hrabrijih devojaka u društvu sa poprilično ludim idejama, ali ovo je bilo previše čak i za moj ukus. Šta se desilo sa dobrim starim muvanjem? Nakon te situacije mi onda dođe previše da pitam- šta se desilo sa prilaženjem muškaraca nama ženama?
 
 
Ne znam da li sam primitivna, previše zatvorena, konzervativna (Gospođica me je čak u jednom momentu te večeri okarakterisala kao previše finu, na šta sam ja počela da se smejem i mislim se u sebi- ma da, fina, fina, a ko Severina), ali zaista smatram da neke korake i dalje treba prepustiti muškarcu, ili primercima muškog roda. Ne znam za vas, ali ja i dalje volim flertovanje, taj momenat dok se samo gledate, smeškate jedan drugom, ona stidno sklanja pogled, ali ga ubrzo vraća, on se smeje, podiže mu se ego tu pred drugovima, mašta koja radi u glavi, to meni i dalje ima svojih čari. Pa gde je onda sve to nestalo? Da se razumemo, Gospođica je od mene mlađa samo dve godine, što znači da ne mogu da pripišem moj šok njenim ponašanjem čak ni jazu među generacijama. 
 
 
Kada se vratila za sto dobila je aplauz, a ona je onda imala tipično muški stav- sela je sa rukama preko stolice, raširena, kao ponosna je svojim ponašanjem, ma kao da gledaš alfa muškarca. Jača energija se oduvek privlačila sa slabijom energijom, nikada se dve iste energije nisu privukle, ali nekako mi je čudno da ona kao žensko ima toliko jaču energiju odnosu na njega, a on izgleda kao da je život posvetio samo pumpanju mišića. Ostaje samo da dođem do zaključka da je on mišiće ceo život pumpao da bi nadomestio to što nema hrabrost da priđe ženi, što verovatno nema šta inspiratvno ni da ispriča (što bi Šefica rekla- da ne očekuješ možda od njega Miku Antića, Ivu Andrića?), ali šta je sa njom? I šta je sa milion drugih devojaka kojima je sasvim normalno to ponašanje, koje su odlučile da prihvate ponašanje muškaraca kao svoje, kojima je normalno da one budu muško u vezi? Da li smo same odabrale to ponašanje kao svoje, da linam je to donela emancipacija koje smo na sav glas tražile ili su nam ipak i muškarci dozvolili da se tako ponašamo? Jer kada sa muškarcima pričam o ovojj situaciji oni smatraju da je ona napravila budalu od sebe, da je samo njemu digla cenu pred drugarima, a sebi spustila. Na moje pitanje zašto oni onda ne preuzmu stvar u svoje ruke, makar zbog devojaka koje misle isto kao ja, svi mi daju isti odgovor- nemaju hrabrosti. Pa gde ste je izgubili? I ko je tu kriv? Devojke koje su same sebi digle cenu, tvrde pazar pri svakom muvanju ili su se uloge nekako same od sebe zamenile, a glumci su ih neminovno prihvatili po principu- moram to da prihvatim jer drugu alternativu nemam. Da li zaista nemate drugu alternativu? Izađite večeras u grad sa društvom. Ako ste devojka dozvolite sebi opušten flert sa dečkom koji Vam se svidi. Ako ste muškarac, nasmešite se nekoj devojci, pošaljite joj piće, ili još bolje, priđite joj sasvim iskreno i recite: „Neću da ti prosipam fraze da si lepa, jer da si ružna ne verujem da bih ti prišao. Voleo bih da te upoznam, da li bi mi učinila to zadovoljstvo?“. Trebalo bi da upali. Jer devojke odavno nisu čule iskren kompliment i iskrenu izjavu. A da ne pričam o tome da odavno nisu doživele da m neko i priđe i time im ulepša to veče, pokaže im da su zaista vredne nečije pažnje. Time će možda neke stvari početi da se vraćaju na svoje mesto. Jer zaista smatram da neke korake mora muškarac da preduzme, ja sam tu da ga ohrabrim, da mu stavim do znanja da i ja želim to, ali sigurno da neću sama uraditi sve. Jer čemu onda muškarci na planeti ako žena sve može sama? I dalje idem parolom koju sam pre neki dan rekla Šefici: U svom životu ne želim više nezrelu decu. Želim muškarca sa kojim ću imati decu.

Mirjana-Djurdja Stojnov

Studentkinja novinarstva, nadam se ne doživotna. Sa glavom u oblacima, ali i nogama na zemlji još uvek verujem u neke ideale iako se svakodnevno u iste razočaravam. Parola: Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?!
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
3
Nasmejano
0
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
0
Bolje
1
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Sama u šetnju?

Sama u šetnju?

Nedavno sam čula razgovor drugarica u kojem su devojku koja voli sama da se šeta opisali ...
Budi Eko Fin-a

Budi Eko Fin-a

Povod za pokretanje internet projekta je ocena osnivača, u skladu sa globalnim ...
Ne dozvolite da vas HIV nadmudri

Ne dozvolite da vas HIV nadmudri

Durex i “Someone Like Me”, međunarodni pokret fondacije MTV “Staying Alive”, objavljuju novi ...
KINA
5971,oo
prava cena : 7165.2,oo
Kreativni WebShop
100% UNIKAT
Cena : 250,oo
ANKETA
  • sestri
  • mami
  • partneru
  • drugarici
  • nikome

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 21°c
min 13°c

Roleri

Bicikl