31
May
2011

O ostvarenim i neostvarenim snovima

Pregledano: 2136 puta

Ljudi se dele u dve grupe: oni koji samo sanjaju i oni koji žive svoje snove. Od koje ste vi vrste?

Ove godine moja generacija puni 25.godina. Mali jubilej. I neverovatno je kako te iste godine nateraju čoveka da da sedne i razmisli šta je do sada uradio, dokle je stigao i šta će dalje. Pre par dana baš sam o toj temi razgovarala sa svoje dve koleginice sa fakulteta. The future voice of the nation. Kroz priču shvatim jednu činjenicu: da smo sve tri, kao i većina devojaka, kada smo kao male maštale o svojoj budućnosti tu dvadesetpetu godinu smatrale tako odraslom i potpuno magicnom. Naime, sve smo izmaštale da ćemo do tada završiti fakultete, zaposliti se odmah po završetku fakulteta (šta dete zna šta je kilo dva) i da ćemo se udati odmah u toj godini. Puno posla za jednu godinu života, ali očigledno je da smo sve tri od malena bile ambiciozne. Od te idealističke i, očigledno, totalno utopističke budućnosti iz naših dečijih snova nije se ostvarilo mnogo i naša sadašnjost ipak izgleda drugačije. Od nas tri  jedino je Marina završila fakultet na vreme i jedina ima ozbiljnu vezu, ali je trenutno u Mađarskoj na postdiplomskim studijama i sudeći po njenim facebook statusima neće se odande vraćati još dve godine. Jelena i ja nismo završile fakultete, ali Jelenu od diplomiranja deli samo jedan ispit. Mene deli malo više. Od udaje nas deli x vreme jer nit imamo vezu, nit sebe sada vidimo kao udate žene. A meni je jedino žao što iz tog dečijeg sna nisam ostvarila da završim fakultet na vreme (da mi majka pusti suzu). I, samim tim, što ne radim u svojoj struci. 
 
 
Od tog perioda detinjstva do danas, na te dečije snove nadovezala sam neke druge. Neke sam ostvarila, neke nisam prvenstveno jer su na njihovo mesto došli neki drugi, malo lepši snovi. Fake it until you make it. I upravo to menjanje snova, baš ta gradacija istih pokazuje mi koliko se menjam kroz vreme. Koliko napredujem umno jer su mi snovi sve ambiciozniji, ali važno mi je da su uvek bili samo moji, da mi se niko neije mešao nit u planiranje snova, nit u ostvarenje istih. Ne mogu da kažem da mi snovi liče jedni na druge, ali znam da postoji nit koja ih spaja, a to je da me svi vode ka određenom životnom cilju koji samo ja vidim. I upravo se time vodim u poslednje vreme- životnim ciljevima.
 
 
Prošle godine, otprilike u ovo vreme, moj tadašnji urednik dao mi je savet: „Nikad se nemoj u životu voditi principima, već ciljevima, jer principi se gaze!“.  I kada sam malo razmislila shvatila sam da jeste u pravu jer nisam jednom pogazila neki svoj princip zbog nečeg ili, još gore, nekog. To možda govori o meni kao osobi i o mom karakteru, ali šta sad? Imala sam izbor kao i svi drugi i neki sam dobro odabrala, a neki je ipak bio loš. Baš kao Neo u Matrixu kada mu Morpheus daje izbor: This is your last chance. After this, there is no turning back. You take the blue pill - the story ends, you wake up in your bed and believe whatever you want to believe. You take the red pill - you stay in Wonderland and I show you how deep the rabbit-hole goes.  
 devojka
 
Sada sam jedino mogla da preispitam svoje dosadašnje postupke, šta sam rekla, gde sam pogrešila. I onda sam, na osnovu toga, shvatila svoje kvalitete I još važnije- svoje mogućnosti. I sada ovako starija postadoh I malo mudrija, za mrvicu mirnija I ko zna, možda I malo pametnija. Te ozbiljno razmislih o svojoj budućnosti, again. I bez velike pompe, bez ulepšavanja, bez ulepšavanja I karikiranja ukazao mi se novi san, potpuno zanimljiv, izuzetno primamljiv I pomalo svojstven ipak samo meni. Jer ne bi se svako usudio da taj san ostvaruje po svaku cenu, a čujem da su ga mnoge devojke sanjale. Ali snovi ipak tome služe- da liče na tuđe, ali da budu ipak samo vaši u načinu realizacije I naročito posle, kada ih ostvarite. Kada shvatite da ste se izdvojile iz mase koja samo sanja I prešli u malu grupicu onih koji žive svoje snove tada se osetite posebnom. Ja sam donela odluku da budem ponosno u drugoj, maloj grupi, da ostvarim svoj san, a na njega će se već nadovezati neki drugi koje bi trebalo da mi donesu godine koje dolaze. Jer to je, valjda, logičan sled života svakog čoveka. Sada se ne usuđujem da sanjam te snove, sanjam ove, meni bliskije I radim na ostvarenju istih I ne žalim za onima koje ne uspem da ostvarim. Jer smatram da nisu bili pravi I da nisu bili moji čim ih nisam ispunila.

Mirjana-Djurdja Stojnov

Studentkinja novinarstva, nadam se ne doživotna. Sa glavom u oblacima, ali i nogama na zemlji još uvek verujem u neke ideale iako se svakodnevno u iste razočaravam. Parola: Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?!
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
0
Nasmejano
0
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
0
Bolje
2
comments powered by Disqus

Povezani tekstovi

Nauči da kažeš NE

Nauči da kažeš NE

Ako te je privukao sam naslov, verovatno si jedna od onih koje jednostavno ne znaju da odbiju drage ...
Najvažnije životne mudrosti

Najvažnije životne mudrosti

Za još modnih, beauty i lifestyle ideja posetite predivnu facebook stranicu ...
Najlepše ženske tetovaže

Najlepše ženske tetovaže

Tetovaže polako postaju nezaobilazan trend, i ponekad zaista umeju da deluju kao mala umetnička dela ...
Kreativni WebShop
narukvica sa dijapozitivom
Cena : 500,oo
ANKETA
  • Fensi
  • Sportski
  • I jedno i drugo
  • Ni jedno, imam neki svoj stil
  • Zavisi od situacije

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 26°c
min 9°c

Roleri

Bicikl