Jesmo! Lude! I čik nek’ se nadje neki muški neverni Toma ovih dana da me ubedjuje kako je sve to zavera modernog doba, posledica emancipacije i izgovor žena da jednom mesečno daju sebi oduška napadom ludila. Trebalo bi ga usvojiti kao olakšavajuću okolnost na sudu… posebno u slučajevima fizičkog napada na partnera. ”Optužena se oslobadja krivice za nanošenje težih telesnih povreda zbog privremene neuračunjivosti izazvane PMS-om. Optužnica se odbacuje uz odgovarajuću hormonsku terapiju.” Pa nego… Čik nek’ mi samo kaže kako nase babe nisu znale da postoji pa ga nisu ni imale … jao, samo nek’ mi kaže… Ionako je boks vreća bila zauzeta juče u teretani.
Ovog mog pisakanja ne bi ni bilo da nema muškaraca. Mi bismo normalno živele sa našim povremenim Promenama Mentalnog Stanja. Njušile bi na daljinu jedna kod druge kad su došli ti dani i izbegavale se. Zarad sveopšte bezbednosti. E ali tu su ONI… I, Bože mili, najveći problem je što ONI ne mogu da ga razumeju. Kao da je nama jasno šta je toliko zanimljivo u neumornom praćenju 11 čovečuljaka koji besciljno vijaju loptu po travnatoj pozadini. Ali kao da nas neko nešto pita… I kao da je njima fudbal manje fascinantan zbog toga šta mi mislimo. Ali od epohalne važnosti je da oni razumeju naš PMS. Kao da će se naši hormoni vratiti u normalu samo jer su dobili njihovo priznanje postojanja.
Lude smo… jesmo! I da, mi smo ga izmislile! Ako će njima biti lakše. Negde sam pročitala da je u Americi i proglašen za mentalno oboljenje. Tipujem da su istraživački tim činili samo muškarci.
Jer naravno ceo svet se vrti oko njih. Pa i PMS. Naš PMS. Naučnici su dokazali da žene u lezbejskim vezama neuporedivo lakše podnose simptome PMS-a. Možda su ONI ipak u pravu. Neosporno je da su so na ranu za naše stanje. I neće ga nikad razumeti. Ni ne moraju. I to ne kažem samo zato što sam u PMS-u!
Lajkovao sam!
Ne hvala
