Postovala: Tijana Gajic
11
Dec
2014

Jednog tebe za poneti

Pregledano: 4172 puta

I nikako drugačije,jer tako mora.

Jednog tebe za poneti, moliću. Prva reakcija na činjenicu da si, u bukvalnom smislu te reči, skliznuo u prostoriju. Ti ne hodaš, ti lebdiš. Primećujem da si društven tip, ljudi se ne odvajaju od tebe, ali ne mogu da im upamtim lica. Lako vodiš razgovore sa svima, šarmiraš čak i konobare, rečenice su odmerene, sasvim dovoljne, lako pamtljive.  Ne vidim te zato što je to sasvim prirodno,i meni i ostatku ženske populacije u restoranu, ne, ja te vidim, potpuno slepa za ostatak prostorije. Gluva za njihova udvaranja.  Zaboravim li te i na trenutak, postaću svesna tuđe običnosti.  Decembar, dakle shvatam, samo želim da jedemo mandarine i zaboravimo koliko će dugo trajati zima. Da li bi želeo da pijemo vino, u kadi? To je sasvim okej pitanje za prvi dejt. Neizgovoreno.

-Idemo odavde. – kaže.

 Ne,to nije odjednom. Ne, nisam začuđena predlogom. Odavno sam shvatila da preterana zainterenovanost mora biti obostrana, u suprotnom se ne važi. Bez suvišnih pitanja, pružam ruku muškarcu o kom ne prestajem da mislim već tri dana. Muškarcu zbog kog zaboravih i onog koji me razbole. Lebdimo kroz gužvu. Ne vidim zajedljive poglede, ne znam čiji si, necu raspuknuti noćas od želje da me imaš pod prstima.

-Dovoljno mi je da ukradem samo malo tvoje različitosti.- konačno progovaram.

- Nepotrebno je ovo. Svi uvodi među nama, ustegnutost, upoznavanje koje će uslediti. Ti i ja. Moralo je biti ovako… Na putovanju od kog ništa nisam očekivao, a čovek sam koji putuje puno. Sretoh te ovde, samo na par sati od rodnog grada. Sve dobija smisao. Kiša koja je do noćas padala,a sada se pretvara u sneg. Temperatura u plusu, neprilična za doba godine.

- Hoću da nam odnos bude čist. -konstatujem, više onako sebi u bradu. Kao ovaj dočekani sneg.

- Čuo sam te u restoranu, kako se smeješ. Još prve večeri. Muzika, prijatelji koji mi nešto pričaju na uvo. Ja imun. Na sve, sem na taj smeh.  Okrećem se da vidim gazdaricu svoje slabosti. Probuđene. Nadao sam se da te više neću sresti. Ali, večeras… Nisam došao da te zavodim. Već da me prepoznaš. Sluđen sam. Ljubomoran na tvoju prošlost, bez mog učešća.

 Evo je najbolja rečenica mog života.

Tagovi : |

Tijana Gajic

I was born with an enormous need for affection and a terrible need to give it.
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
5
Nasmejano
2
Ljuto
2
Tužno
3
Srećno
2
Bolje
1
blog comments powered by Disqus

Povezani blogovi

Cuvaj se zavrsenih prica

Cuvaj se zavrsenih prica

Dosli su oni dani koje zelim da iskoristim od ranog jutra do kasno u noc. Svaki momenat ima svoj osecaj, ujutru smo puni ...
Papir trpi sve

Papir trpi sve

Ljubavi. Oduvek sam htela ovako da počnem i da ...
Rizikujem

Rizikujem

...
DIGITUS
1690,oo
prava cena : 2028,oo
Kreativni WebShop
plava
Cena : 1500,oo
ANKETA
  • Bezobzirni su
  • Premalo pokazuju emocije
  • Nema dovoljno vremena za vas
  • Neuredni su
  • Nikada niste na istim talasnim dužinama

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 26°c
min 11°c

Bicikl

Roleri