Postovala: Tijana Gajic
06
Nov
2014

Papir trpi sve

Pregledano: 4221 puta

Perfect getaway...

Ljubavi. Oduvek sam htela ovako da počnem i da završim, uostalom. Bliži su ti samo fizički oni što te stiskaju za ruke i tapšu po ramenu. Od mene niko nije.

Rekoh ti još prve noći: Živeću sa tobom.

Hoćeš. – rekao si, ne kao odgovor, već kao potvrdu, potvrdu nečega davno zapisanog, namenjenog.

Bez trunke iznenađenja, kolebanja i premišljanja. Tako sam svaki put pristajala na sve sa tobom. Ne je sasvim nepoznata reč. Strana i daleka.

Hajde da preskočimo upoznavanje, kažeš. Ionako sam te već doticao, kako se ne sećaš? Ovde, u ovom gradu, u nekoj noći sličnoj ovoj. Nije ovo prvi put. Sećam se, kažem. Čekala sam te.

O, kako sam te samo čekala. Lutajući sa trenerom koji nije znao šta želi od života. Provodeći vikende sa onim što je uvek želeo da se sastajemo na nepoznatim venčanjima. Pateći za jednim zelenim očima. Sa prijateljima, uz vino, uz smeh, uz more i planine, uz duge peščane obale, miris soli i pogrešnih jutara. Čekala sam te. Rekoše mi da samo jednom znaš. Upoznaš i znaš. I sve se deli na pre i posle tog nekog. Na pre i posle tebe i mene. Na jedan grad, jedan jastuk, jednog tebe za grljenje.

Upala ti kašika u med, kazaše mi. Izmislila si ga, govoriše. Možda i jesam. Izmislila te rutina mojih površnih odnosa sa ostatkom sveta. Pa, neka je. Neko beži u sebe, a neko u druge.

-Ako odeš kod prijatelja na vikend, učinićeš samo njega srećnim,a dvoje ljudi  duboko nesrećnim, kaže.

I tako ostajem. Sve se to poklapa sa lečenjem od odnosa zavisnosti.

Miriše mi posteljina na tebe, kažeš. Ne menjaj je. Ne menjaj me, kažem.

-Ne bih mogao čak ni da hoću.

Ko je on, pitaše me.  My way out..  Na engleskom zvuči prokleto tačno.

Pre par dana se zaljubih u fotografa, što ume da uhvati trenutak.

U kuma na nepoznatom venčanju.

U šankera što pravi kafu koja leči svaki umor.

U onog što postavlja prava pitanja.

U onog što me lepo gleda.

U onog što vodi na mesta gde se pušta dobar jazz.

U vojnika.

Nikada trajno kao u tebe.

Postoji taj jedan stih Žaka Prevera kog se strogo pridržavam.


" Volim onog ko me voli.

  Pa zar sam zato kriva?

  Što nije uvek isti onaj koga volim. "

Tagovi : |

Tijana Gajic

I was born with an enormous need for affection and a terrible need to give it.
Prate: 2
Kakav je utisak na vas ostavio ovaj tekst
Total hit
4
Nasmejano
1
Ljuto
0
Tužno
0
Srećno
0
Bolje
3
blog comments powered by Disqus

Povezani blogovi

Nicim izazvan

Nicim izazvan

Upoznala sam te slucajno, tako to uvek i biva, kada sam se najmanje nadala da ce se u masi muskaraca razlicitog izgleda, ...
Neki od nas uvek nose proleće sa sobom

Neki od nas uvek nose proleće sa sobom

Jučerašnji dan se može nazvati sumornim. Beše to siv dan, ali ne onako osrednje, nego tamno siv, sa sve ...
Rizikujem

Rizikujem

...
WEG
0,oo
prava cena : 0,oo
Kreativni WebShop
narukvica sa dijapozitivom
Cena : 500,oo
ANKETA
  • sestri
  • mami
  • partneru
  • drugarici
  • nikome

Kako ocenjujete sajt
Odlicno
Veoma dobro
Dobro
Solidno
Loše

max 30°c
min 22°c

Roleri

Bicikl